ГОРАНСКИ ПАРК
Горански парк у Панчеву налази се између стамбених насеља „Тесла“ и „Миса“
чији му становници гравитирају.
На самом рубу парка смештена је железничка станица „Предграђе“ која га одваја од баре „Пескана“ и спортског центра „Младост“.
На месту данашњег Горанског парка некада се налазила површина под засадима дудова (сађених у сврху исхране свилених буба) због чега је и данас парк често називан Дудара.
У Панчеву је производња свиле била једна од најважнијих индустријских грана крајем XIX и у првој половини XX века, а велелепна зграда свиларе надомак Тамиша саграђена је 1889. године. Разлог изградње овог објекта уз реку је био практичан а тиче се близине транспортних средстава – брода и железнице.
Свилена буба хранила се листом искључиво белог дуда (Morus alba) који је сађен свуда на зеленим површинама, у дрворедима, у граду, испред кућа и у већим засадима.
Због близине железничке станице Дудара је била погодно место за подизање засада.
До шездесетих година минулог века у Панчеву се производила свила све до 1967. године када је свилара потпуно престала са радом. Тада је престала и потреба за експлоатацијом дудових стабала.
Парк у облику у ком је данас, подигнут је почетком седамдесетих година прошлог века а простире се на површини приближно 4,50 ha.
Горански парк уоквирују три фреквентне саобраћајнице, две колске и једна железничка.
Из тог разлога зеленило је сађено тако да апсорбује звуке и загађење према унутрашњости парка у коме се налазе различити садржаји.
Тампон зоне сачињене су од високих четинара и лишћара комбинованих са жбунастим врстама. У унутрашњост парка повучени су садржаји пасивне и активне рекреације, а на месту најудаљенијем од саобраћаја, смештено је игралиште. Парк је данашњи назив добио по Покрету горана који је помогао у садњи садница приликом образовања парка.
Прилази парку обезбеђени су са три стране. Његова улога није само рекреативна и еколошка већ и транзитна јер окружује залеђе железничке станице.
Стазе су планиране тако да омогућавају најкраћи прилаз објекту железничке станице, праволинијске су, док су оне које воде до дечијег игралишта полукружних и кружних облика, лепих линија и пријатне за шетњу. Са њих се отварају визуре на групације дрвећа које су одлично колоритно образоване.
Разноврсне врсте дрвећа и лишћара уткане су у складну парковску целину. У време када је данашњи парк подизан, радо су коришћене врсте биљака које су до тада биле несвакидашње. Тако су у њему место нашли хималајски борови (Pinus wallichiana), ариш (Larix decidua), украсни глог (Crataegus oxyacantha), украсна шљива (Prunus pissardii), украсна јабука (Malus floribunda), џиновска секвоја (Sequoia gigantea)… Осим ових врста дрвећа, у парку су се нашле и добро познате врсте липа (Tilia sp.), црни бор (Pinus nigra), бреза (Betula verrucosa) и друге.
Са десне стране главне стазе, испраћене дрворедом липа која води ка објекту железничке станице, налази се кружно травнато острво, у чијем средишту је смештено дечије игралиште.
Парк на два дела дели широка стаза којом се стиже до главнх улаза у железничку станицу.
У парку је изграђен и отворен објекат ресторанског типа, надомак железничке станице, који је парку пружио нове садржаје.
Протеклих година је биљни фонд парка обнављан, а осим уобичајених, сађене су и тзв. „жалосне“ форме брдског бреста (Ulmus glabra ‘Pendula’) као и „кугласте” форме багрема (Robinia pseudoacacia ‘Umbraculifera’).
Током 2014. године Покрет горана је кроз међународни пројекат обезбедио парку соларни пуњач мобилних телефона, бежични интернет и справе за вежбање за одрасле. Обновљен је парковски мобилијар, справе за децу, клупе, канте за отпатке а поправњена је и расвета. Овим је остварен значајан допринос да Горански парк поново постане радо посећено место за шетњу, предах и игру.