ГОРАНСКИ ПАРК

Горански парк у Панчеву налази се између стамбених насеља „Тесла“ и „Миса“

чији му становници гравитирају.

На самом рубу парка смештена је железничка станица „Предграђе“ која га одваја од баре „Пескана“ и спортског центра „Младост“.

На месту данашњег Горанског парка некада се налазила површина под засадима дудова  (сађених у сврху исхране свилених буба) због чега  је и данас парк често називан Дудара.

У Панчеву је производња свиле била  једна од најважнијих индустријских грана крајем XIX и у првој половини  XX века, а велелепна зграда свиларе  надомак Тамиша саграђена је 1889. године. Разлог изградње овог објекта уз реку је био практичан а тиче се близине транспортних средстава – брода и железнице.

Свилена буба хранила се листом искључиво белог дуда (Morus alba) који је сађен свуда на зеленим површинама, у дрворедима, у граду, испред кућа и у већим засадима.

Због близине железничке станице Дудара је била погодно место за подизање засада.

До шездесетих година минулог века у Панчеву се производила свила  све до 1967. године када је свилара потпуно престала са радом. Тада је престала и потреба за експлоатацијом дудових стабала.

Парк у облику у ком је данас, подигнут је почетком седамдесетих година прошлог века а простире се на површини приближно 4,50 ha.

Горански парк уоквирују три фреквентне саобраћајнице, две колске и једна железничка.

Из тог разлога зеленило је сађено тако да апсорбује звуке и загађење према унутрашњости парка у коме се налазе различити садржаји.

Тампон зоне сачињене су од високих четинара и лишћара комбинованих са жбунастим врстама. У унутрашњост парка повучени су садржаји пасивне и активне рекреације, а на месту најудаљенијем од саобраћаја, смештено је игралиште. Парк је данашњи  назив добио по Покрету горана који је помогао у садњи садница приликом образовања парка.

Прилази парку обезбеђени су са три стране. Његова улога није само рекреативна и еколошка већ и транзитна јер окружује залеђе железничке станице.

Стазе су планиране тако да омогућавају најкраћи прилаз објекту железничке станице, праволинијске су,  док су  оне које воде до дечијег игралишта полукружних и кружних облика,  лепих линија и пријатне за шетњу. Са њих се отварају визуре на групације дрвећа које су одлично колоритно образоване.

Разноврсне врсте дрвећа и лишћара уткане су у складну парковску целину. У време када је данашњи парк подизан, радо су коришћене врсте биљака које су до тада биле несвакидашње. Тако су у њему место нашли хималајски борови (Pinus wallichiana), ариш (Larix decidua), украсни глог (Crataegus oxyacantha), украсна шљива (Prunus pissardii), украсна јабука (Malus floribunda), џиновска секвоја (Sequoia gigantea)… Осим ових врста дрвећа,  у парку су се нашле и добро познате врсте липа (Tilia sp.), црни бор (Pinus nigra), бреза (Betula verrucosa) и друге.

Са десне стране главне стазе, испраћене дрворедом липа која води ка објекту железничке станице, налази се кружно травнато острво, у чијем средишту је смештено дечије игралиште.

Парк на два дела дели широка стаза којом се стиже до главнх улаза у железничку станицу.

У парку је изграђен и отворен објекат ресторанског типа, надомак железничке станице, који је парку пружио нове садржаје.

Протеклих година је биљни фонд парка обнављан, а осим уобичајених, сађене су и тзв.  „жалосне“ форме брдског бреста (Ulmus glabra ‘Pendula’) као и „кугласте” форме багрема (Robinia pseudoacacia ‘Umbraculifera’).

Током 2014. године Покрет горана је кроз међународни пројекат обезбедио парку соларни пуњач мобилних телефона, бежични интернет и справе за вежбање за одрасле. Обновљен је  парковски мобилијар, справе за децу, клупе, канте за отпатке а поправњена је и расвета. Овим је остварен значајан допринос да Горански парк поново постане радо посећено место за шетњу, предах и игру.