ПАРК НАРОДНА БАШТА
Град Панчево може да се похвали уређеним јавним зеленилом које чине паркови, тргови, дрвореди…
Највећи и најстарији парк у граду је парк Народна башта. Омиљено шеталиште и место за боравак у природи, уређено у првој половини деветнаестог века у складу са савременим европским трендовима вртне уметности. Оснивач парка био је бригадни генерал Михајло Михаљевић, тадашњи управник града, који је на ободу насеља, 1829.године образовао уређену зелену површину од омање шуме, на површини од око 20 ланаца (15,8 хектара).
Панчево је почетком ХХ века био омањи град са око 20.000 житеља.
Свој процват парк доживљава у време припреме и одржавања „Велике занатлијске и пољопривредне изложбе Панчева и околине“ од 15-тог августа до 15-тог септембра
- године.
Изложби је претходила трогодишња борба за прикупљање неопходних средстава. За потребе изложбе много тога је урађено на унапређењу железничког, друмског и речног саобраћаја, а исте године озелењен је и Франц Јозефов трг (данашњи Трг Краља Петра I). Међународну изложбу посетило је чак 104.080 посетилаца што је донело лепу зараду граду али и учесницима изложбе од којих је највише било занатлија, индустријалаца, пољопривредних излагача, трговаца…
За потребе излагања експоната изложбе наменски су изграђени раскошни дрвени павиљони који су посвећени различитим излагачима. Тако су се у парку нашли: индустријски, пољопривредни павиљон, павиљон домаће привреде и аматерских радова, занатлијски, рибарски и други павиљони.
Осим изложбе, парк је у то доба био испуњен културно уметничким дешавањима али и конгресима и скупштинама учених људи.
Приликом уређења парка за изложбу дошло је до обимније сече постојећег дрвећа како би парк добио изглед уређене зелене површине у којој постоји смена слободних, осунчаних и сеновитих површина под засадима.
Седамдесетих година прошлог века парк је доживео преуређење када је његова површина мало смањена изградњом околних садржаја (железнице, болнице, улица). Главни правци стаза су задржани, промењено је поплочавање, извршена обимнија сеча престарелог дрвећа, а на месту некадашњег музичког павиљона (из 1851. год.), у просторном тежишту парка, изграђена је фонтана.
Парк је добио дечије игралиште и нову расвету.
Од самог настанка парка у непосредној близини налазио се расадник о коме се бринуло „Друштво за неговање паркова“ а касније јавно предузеће основано у те сврхе.
Судбину социо-економске нестабилности у Србији у последњој деценији XX века, поднео је и парк Народна башта. Он је био запуштен, фонтана деценијама није била у функцији а скулптура девојке у њој поломљена, стазе искривљене и дотрајале, дрвеће и друге биљке без одговарајуће неге, смањена је садња цвећа и другог растиња. Дечије игралиште постало је неупотребљиво, са неодржаваним справама, без седишта, клупе махом поломљене, расадник напуштен и закоровљен. Омиљени градски парк постао је небезбедно место, нарочито у вечерњим часовима.
Три године након обележавања стогодишњице од његовог оснивања, 2008. године је расписан архитектонски конкурс за решење обнове парка, након чега се започело са обимним преуређењем. Град Панчево је поверио овај посао ЈКП “Зеленило“ Панчево. Том приликом, према унапред припремљеној пројектној документацији, парк је проширен на суседну површину расадника (парк сада има укупно око 15 ха), извршена је изградња нове ограде са улазним капијама, замењене су све подземне инсталације, изграђене нове пешачке стазе, трим стаза (1150 м), модерна дечија игралишта, фитнес игралиште, објекат кафе-галерије, објекат музичког павиљона, на месту некадашњег. Обновљен је јавни тоалет, постављена нова расвета, клупе, и други мобилијар. У парку су место нашли и објекти чуварске службе и службе одржавања.
Данашњи парк је постао богатији за више стотина нових садница дрвећа, жбуња и ружа.
У парку се налази око 2000 стабала. Доминантне врсте дрвећа у њему су липе (Tilia sp.), јавори (Acer sp.), дивљи кестен (Aesculus hippocastanum), мечија леска (Corylus colurna) и друге. Остаци биљног фонда некадашњег расадника, површине на коју је парк проширен, задржани су и уклопљени у ново пејзажно решење. Примерци одраслих црних борова (Pinus nigra), црног ораха (Juglans nigra), обичног ораха (Juglans regia) и врба (Salix sp.) дали су посебан печат новонасталој парковској површини.
Народна башта је сада место пуно цвећа, живописних хортискулптура, место дечије граје и простор у коме се у летњим ноћима уз пријатно осветљење канделабара, свира музика у павиљону.
Парк се од свог постанка мењао више пута, постоје писани докази о томе, али једини живи сведоци јесу стари храстови лужњаци (Quercus robur) у чијој сенци се већ два века играју овдашња деца.
Најстарије дрво у парку се налази надомак дечијег игралишта у непосредној близини кафе-галерије, и сматра се да је остатак некадашње шуме од које је парк настао.